Vlada priznala neuspeh digitalizacije uprave

Izmene Zakona o elektronskoj upravi usvojene na poslednjoj sednici Vlade Srbije otkrivaju razmere neuspeha zakona koji je usvojen 2018. godine. Digitalizacija tokom osam godina po sistemu gde se ne zna ko šta radi, kako i do kada implementira je oličenje nestručnosti i neodgovornosti odlazeće vlasti. Ne samo da obaveze nisu ispunjene, već nisu ispunjeni osnovni kriterijumi neophodni za uspešno izvođenje projekta digitalizacije što se može utvrditi odgovorom na nekoliko osnovnih pitanja:

Prvo, ko implementira elektronsku upravu? Tokom osam godina implementacije nije ni popisano koje su to institucije i predviđa se tek nakon usvajanja izmena zakona u vidu kataloga organa.

Drugo, koji podaci su predmet digitalizacije? Zakon je definisao metaregistar (registar registara) ali obrazloženje izmena zakona otkriva da nije implementiran ni nakon osam godina.

Treće, koje procese je potrebno digitalizovati? Zakon tek sada definiše katalog postupaka, kao popis procesa koji su predmet digitalizacije.

Četvrto, ko usklađuje i kontroliše kvalitet implementacije kroz razne ustanove? Navedeni su slučajevi gde se razmenjuju skenirani papirni podaci umesto zakonom propisanih mašinski čitljivih podataka. Da stvar bude još gora, upravo je pomenuti sistem uzrokovao zastoj u radu katastra i javnih beležnika 2025. godine, što znači da je finansijska šteta ovako neodgovornog postupanja realna.

Stručni savet za informacione tehnologije Novog DSS-a poziva na odgovornost lica koja su bila nadležna za sprovođenje zakona i reakciju na uočene probleme u vidu ove izmene zakona tek pet godina nakon isteka rokova, a rešenja koja se predlažu dolaze prekasno, bez pozivanja na odgovornost i uz produženje rokova koji ostaju nerealni bez stručnog i odgovornog vođenja projekta digitalizacije.

Novi DSS predlaže i promenu modela digitalizacije. Umesto stihijske implementacije svakog organa državne uprave ponaosob potrebno je izraditi otvorene tehničke standarde softvera državne uprave. To bi omogućilo većem broju učesnika pristup ogromnom tržištu razvoja softvera propisanog ovim zakonom, a što bi doprinelo smanjenju troškova javne nabavke softvera i poboljšanju kvaliteta usluga državne uprave.

Odgovoran pristup digitalizaciji bi pospešio razvoj snažne domaće IT industrije u oblasti euprave ali i omogućio izvoz rešenja na strana tržišta, čime be se ovaj sektor odmakao od modela iznajmljivanja radne snage ka stvaranju proizvoda sa visokom dodatom vrednošću.