Što se grbavo implementira, vreme ne ispravi

Piše: Ivan Milenković, predsednik saveta za informacione tehnologije Nove Demokratske stranke Srbije

Vlast se godinama hvali digitalizacijom kao jednim od svojih najvećih uspeha. Imamo nove portale i data centre, a sve je to praćeno tehničkim frazama koje zaslepljuju običnog čoveka. No, stanje stvari kod upućene osobe izaziva sumnju, a upravo usvojeni predlog izmene Zakona o elektronskoj upravi, osam godina nakon njegovog donošenja, otkriva istinu: digitalizacija je rađena stihijski i bez prilagođavanja upravnog aparata preslikavajući postojeći haos na internet portale. Digitalizacija nije lak kojim se zarđali birokratski aparat jednim premazom pretvara u efikasan sistem. Ako su institucije neuređene i nedefinisanih nadležnosti, onda će i digitalni sistem biti podjednako neefikasan.

Gotovo svaka digitalizovana procedura sadrži po neki papirni formular, uključujući i sam proces izdavanja sertifikata neophodnog za korišćenje sistema. Ovo je jasan pokazatelj da postupci nisu prilagođeni digitalizaciji i da se ispod fasade skupo plaćenih portala nalazi nepromenjena birokratija o čemu svedoče hodnici i kancelarije zatrpani papirnom dokumentacijom.

U informatičkoj struci je opšte poznato pravilo da su tehničke karakteristike sistema nevažne za uspeh implementacije sistema ukoliko je organizacija koja ga uvodi nespremna za digitalizaciju a zaposleni prema njoj neprijateljski raspoloženi. Sudeći po iskustvu sa državnom administracijom, svi su simptomi neuspelog projekta prisutni. Kako je povratak na prethodno stanje nerealan, građani i državna uprava ostaju taoci haotičnog sistema.

Da gore navedeno nije samo gunđanje dežurnog kritičara vlasti svedoči obrazloženje izmena zakona. A u njemu ispod hvalospeva stoji iznenađujuće iskrena procena stanja koje se najbolje može opisati kao apsurdno. Naime, nakon osam godina sprovođenja ne zna se tačno ko i šta digitalizuje, a kontrole nema. Slikovito rečeno, situacija je takva kao da osam godina gradite auto-put i otvarate deonice a nemate kompletnu predstavu ko su izvođači i gde treba probiti tunel, a za sve to vreme se nadzornik radova nikada nije pojavio na gradilištu. Sve ovo se ne može opravdati tehničkim propustima. To je posledica modela upravljanja.

Izmenama se predlažu rešenja, olakšavaju obaveze i pomeraju rokovi ali se i dalje ne vidi suštinsko razumevanje uzroka neuspeha. Elementarni propusti u vođenju ovako ambicioznog projekta zamagljuju se brojevima lišenim konteksta. Stoga je i opravdana sumnja da će iko preuzeti odgovornost za nastalo stanje.

Finansijsku štetu takvog pristupa teško je precizno izračunati bez posebne revizije, ali je naivno verovati da je nema. Plaća se kroz prepravke sistema, izgubljeno vreme građana i privrede, kao i propuštenu priliku da domaća IT industrija razvija otvorena, standardizovana i izvozno upotrebljiva rešenja za javnu upravu. Umesto toga, dobili smo digitalizaciju po meri trenutne vlasti gde svaka organizacija sama odlučuje da li će i kako ispuniti obaveze zakona uz poslovično izvlačenje novca preko povlašćenih IT kompanija, bez ikakve centralizovane kontrole.

Srbiji nije potrebna digitalizacija kao stavka predizborne kampanje. Potrebna joj je elektronska uprava kao odraz uređene države. A uređene države nema bez jakih institucija, uz strogo poštovanje zakona i standarda praćeno redovnom kontrolom i preuzimanjem odgovornosti za neuspeh.

Jer što se grbavo implementira, vreme ne ispravi. Samo ga učini skupljim.